Stripovi koje smo voleli

Beograd, 27. oktobar 2011.
Nagrade beogradskog Sajma knjiga dodeljuju se izdavačkoj produkciji i delima koja „po svom kvalitetu i po značaju naučnog i umetničkog dostignuća predstavljaju izuzetan napor izdavača, urednika i pisaca“. Izdavačka kuća „Fabrika knjiga“ je na 56. sajmu proglašena za izdavača godine, a za najbolju dečju knjigu žiri proglasio „Rusvaj“ Igora Kolarova.
Ono što je značajna vest za domaći strip jeste da je za izdavački poduhvat nagrađen kritički leksikon Stripovi koje smo voleli: Izbor stripova i stvaralaca sa područja bivše Jugoslavije u 20. veku, izdavača „Omnibus“ iz Beograda. Autori i priređivači leksikona su Živojin Tamburić, Zdravko Zupan i Zoran Stefanović, uz pomoć stotinak kolega iz regiona i sa predgovorom velikog britanskog stručnjaka Pola Graveta. Recenzenti knjige su bili Vasa Pavković, Momčilo Rajin i Slobodan Ivkov.
Knjiga predstavlja prvi kritički stripski leksikon u Istočnoj Evropi i već je ocenjena kao kapitalna u međunarodnoj stručnoj javnosti.

Reč žirija o nagrađenom izdavačkom poduhvatu

Žiri – u sastavu Ivan Milenković, filozof, Svetlana Gavrilović, urednica kulturnog programa Narodne biblioteke Srbije, Tijana Spasić, kritičarka, Lazar Bodroža, dizajner i Nenad Milošević, književnik – nagradu je obrazložio na sledeći način:
„Kritički leksikon – Stripovi koje smo voleli predstavlja izuzetan izdavački poduhvat koji analizira, sistematizuje i popularizuje strip stvaralaštvo 20. veka sa čitavog prostora bivše Jugoslavije.
Ova obimna knjiga koju su priredili Živojin Tamburić, Zdravko Zupan i Zoran Stefanović – vrhunski stručnjaci u ovoj oblasti, teoretičari, izdavači i pre svega veliki zaljubljenici u devetu umetnost – sadrži podatke o autorima, uzorke tabli, kao i kritike ili izvode iz kritika za oko 400 stripova i strip autora. Izuzetna posvećenost autorskog tima za rezultat ima ambicioznu i temeljnu publikaciju koja svedoči o istoriji strip kulture na ovim prostorima, njenom međunarodnom značaju i umetničkoj vrednosti.
U publikaciju su uključene i osnovne informacije o svakom autoru na engleskom jeziku, koje bi mogle poslužiti stranim istraživačima strip kulture na Balkanu, kao i pregledna i veoma opsežna bibliografija strip izdanja, časopisa i fanzina, izložbi, kataloga i internet stranica posvećenih ovoj umetnosti. Žiri sa posebnim zadovoljstvom ističe da su čitav projekat osmislili i sproveli domaći autori, ali da on, zbog širine i dubine poduhvata, prevazilazi granice ovdašnje kulture i ima nesumnjivo regionalni značaj.“

Istorijski trenutak za srpski strip
Inicijator projekta, Tamburić, nalazi se poslovno u Aziji, ali su ceremoniji dodele nagrada prisustvovala druga dva autora, kao i direktor izdavačke kuće „Omnibus“ Dejan Vlaškalić


Jedan od autora, Zoran Stefanović, za „Strip vesti“ je ekskluzivno rekao:

STRIP VESTI: Šta znači ova nagrada za domaći strip?
STEFANOVIĆ: Imam utisak da će značiti mnogo. Iako smo posle ceremonije čuli da je žiri jednoglasno doneo odluku o našoj knjizi, i dalje je prisutan osećaj neverice. Prvo, uprkos krize, imam utisak da je konkurencija kapitalnih naučnih i umetničkih dela u Srbiji i dalje jaka. Još važnije – ovo je prvi put u 150 godina modernog stripa, ne samo na Jugoistoku Evrope, već verovatno i u celoj Istočnoj i Srednjoj Evropi, da je glavnu nacionalnu nagradu za kapitalni izdavački poduhvat dobilo delo sa stripskom tematikom. Mislim da je zamisao gospodina Tamburića od pre tri godine sada potpuno urodila plodom.

STRIP VESTI: Lični osećaj?
STEFANOVIĆ: Pre svega, zahvalan sam mojim saradnicima i regionalnoj stripskoj sceni što su mi dali prilike da učestvujem u poduhvatu koji smo zajednički priveli radosnom kraju. Za mene je današnji dan imao i zgusnutu ličnu simboliku: nagradu sam dobio uz Zdravka Zupana koji je otac naše stripske istoriografije, u sali koja nosi ime mog profesora Slobodana Selenića, i to sve pored Strip sale, gde nas kolega Draško Roganović izvanredno predstavlja, uključujući i dve meni važne stripske izložbe u čijoj sam organizaciji učestvovao sa kolegom Borivojem Grbićem – Studija S.O.K.O. i grupe „Bauhaus 7“. Naravno, tu je i simbolika činjenice da je u užem izboru za nagradu bila i knjiga sećanja Huga Prata, a ja sam počeo umetničku karijeru 1987. upravo dramom i pozorišnom predstavom „Ostrvska priča“ o Kortu Maltežaninu.

STRIP VESTI: Trenutno stanje našeg stripa?
STEFANOVIĆ: Da, najlepša današnja misao mi je bila da se sve ovo dešava u dobu velike ekspanzije srpskog stripa. Taj preporod vidimo preko Udruženja stripskih umetnika Srbije, brojnih novih stvaralaca, izdavanja naših stripova po Evropi i Americi, ali i po pojavi jedne nove istraživačke generacije koju je publika upoznala u Strip sali: Anika Jugović-Spajić, Julijana Stanojević, Ivan Velisavljević, Srđan Tunić, Igor Stanojević... Usrećuje me kad vidim koliko smo i kulturno i stripski zrela sredina, vitalna. Svaki naraštaj nam je sve bolji i bolji.